ISTRGNUTO IZ ZABORAVA… 





Sve svoje pesme napisao sam sa dvadeset godina… I od onda sam prestao da ih pišem.
Život je otišao dalje, a one su ostale, zaboravljene, u prvoj zbirci pesama, “Mirisi mamurnog mora”,  koju sam napisao još daleke 1986. godine, na Lastovu… Te zbirke više nema. Imao sam jedan primerak, i pre mnogo godina sam ga poklonio jednoj devojci. Neke od tih pesama ostale su mi u sećanju, a neke sam nedavno uspeo da pronadjem u rukopisima, u nekim svojim starim beležnicama iz davnog vremena.
U želji da ove pesme istrgnem iz zaborava, sakupljam ih ponovo, u ovoj knjizi istog naslova…
I zaista, listajući te stare beležnice, pored mirisa prašine, ponovo sam osetio i taj miris mamurnog mora, koji me je nadahnuo…
Lazar Janić, 24.07.2011.

 



Ostala je samo jedna pesma

​

Dok padaju kiše,
ulicama ovog grada,
Ja ne mislim da je više,
kao nekada, i sada…

Ulična svetla se pale,
Paraju noćnu tminu.
Ja nemam više ideale,
I bežim u tišinu…

Ostala mi samo jedna pesma,
Sa dva stiha.
Ostala mi muzika,
Sasvim tiha…

Bledi jedna slika
I sve je manja,
Odlazim zauvek
U samovanja…