Moralni daltonizam našeg vremena

Godinama i skoro svakodnevno iščitavajući rukopise autora koji pokušavaju da postanu pisci, predanošću, istrajnošću i jezičko-stilskim, zanatsko literarnim metodama, retko sam nailazio na pripovedača-debitanta koji tako lako vlada pripovedačkim veštinama, kao što je slučaj sa Ivanom Bačićem i njegovim prvonapisanim romanom KRVAVO ZELENO.

Ova „teška“ knjiga, prepuna je refleksivnosti, dinamike, tenzije i dijaloga koji čitaocu ne daju da dođe do daha. Slike koje autor stvara u opisima i sukobima svojih likova, međusobnim i unutrašnjim, jednostavno oživljavaju posle nekoliko pročitanih stranica. Ovo „sirovo i surovo“ svedočanstvo autorove mladosti podosta je opominjuće.

Brojne, višedecenijske nesreće našeg vremena i podneblja nikoga od nas nisu ostavile „celim“. Svako ko je „dete ovog surovog vremena“ će, u nekoj naraciji ili slici ove knjige, prepoznati nestali (umrli) deo sebe. No, nekako se nameće pitanje: - na koji način se okrenuti sopstvenoj ljudskosti i kako se treba nositi sa moralnim daltonizmom svog, realnog, malo srećnog vremena?

Teške misli i odveć žive slike ovog romana čitaoca ne mogu ostaviti ravnodušnim, pa konstatujem da je Ivan Bačić pronikao u samo središte svog, zlog vremena, razgolitivši ga na dinamičan, skoro filmski način, te vam stoga i preporučujem ovo izuzetno delo.

#roman #recenzije